O dojenju se često priča kao o “najprirodnijoj stvari na svetu”. Ali istina je da, iako prirodno, dojenje ume da bude izazovno, zbunjujuće i često isprepletano sa pitanjem “da li radim nešto pogrešno?”.
Baš zato, gost našeg bloga je Dušica Kovačević, viša medicinska sestra/babica i osnivačica “Bebi patrole”, prve privatne patronaže u Srbiji. Dušica je pomogla hiljadama mama da uspešno savladaju prve, najvažnije korake.
1. Priprema za dojenje pre porođaja: šta mama treba da zna i kako da se pripremi?
Dojenje je prirodan proces, ali nije uvek “instinktivan” i zahteva malo pripreme. Prva stvar koju svaka trudnica treba da zna jeste da su informacije ključne. Kroz trudnoću treba da se edukuje o tome šta se dešava sa telom, kako izgleda pravilan položaj bebe na dojci i kako izgleda dobar hvat. Priprema bradavica masiranjem i korišćenje prirodnih balzama može pomoći, ali ono što je još važnije jeste mentalna priprema, tj. prihvatiti da prvi dani znaju biti izazovni, ali prolazni. Pronaći podršku (patronažna sestra, savetovališta, grupe za podršku) pre porođaja znači da nećeš biti izgubljena kad dođe beba.
2. Prvi dani dojenja – očekivanja vs. realnost
Očekivanja su često idealizovana npr da će beba znati sve sama, mleko će odmah poteći i sve će biti nežno i lako. Realnost je da beba i mama tek “uče ples” zvan dojenje. Prvih 3-5 dana često je prisutna nesigurnost: da li ima mleka, da li beba sisa dobro, da li je hvat dobar. Beba može biti pospana, a mame nestrpljive. Ono što je važno je da znamo da mleko prvo dolazi kao kolostrum, u malim količinama, ali to je bebi dovoljno. Prava “navala” mleka dolazi treći-četvrti dan. Tada je važno imati strpljenje, kontakt sa patronažnom sestrom i znati da ste na pravom putu.
3. Najčešći problemi (ragade, bol, beba neće da sisa…) i kako ih rešavati?
Ragade (pucanje bradavica) su najčešći problem u prvim danima. Najčešće nastaju zbog nepravilnog hvata bebe. Rešenje je korigovanje položaja bebe na dojci i učenje pravog hvata uz podršku stručnog lica. Bol može biti prolazan, ali jak bol je signal da nešto nije u redu. Ako beba odbija dojku, uzrok može biti loš hvat, napetost mame, prepunjenost dojki, ili jednostavno bebi treba više vremena. Važno je ostati smiren i tražiti pomoć na vreme. Nisu retki ni problemi sa “navalom mleka”. Tada su nežna masaža i češće podoje najbolji saveznici.
4. Psihološka podrška: koliko je važno da mama zna da nije sama?
Podrška je pola uspeha u dojenju. Mnoge mame odustaju ne zato što ne mogu da doje, već zato što su preplavljene brigom, umorom i osećajem usamljenosti. Rečenica “To je normalno, nisi sama” ponekad znači više nego bilo koji savet. Osećaj sigurnosti da postoji neko kome se možeš obratiti (patronažna sestra, prijateljica koja je to prošla, partner koji pruža podršku) može napraviti ogromnu razliku u samopouzdanju majke.
5. Kako patronažna sestra može pomoći u tim prvim danima?
Patronažna sestra je često prva osoba koja može pružiti stručnu, ali i emotivnu podršku. Prilikom dolaska u kuću, ona će pokazati pravilne položaje za dojenje, proveriti hvat bebe, pomoći da mama reši probleme kao što su ragade, bol, zastoj mleka. Takođe, sestra će pratiti težinu bebe i objasniti šta su realna očekivanja u pogledu količine mleka. Možda najvažnija uloga patronažne sestre jeste da mami kaže: “Dobro ti ide. Samo nastavi.”
6. Dušičini “zlatni saveti” iz prakse:
1. Dojenje je veština koja se uči: sebi dajte vremena.
2. Prvi dani nisu merilo uspeha. Svaki podoj je nova prilika.
3. Pravilna pozicija i dobar hvat rešavaju 90% problema.
4. Ne čekajte da problem “prođe sam”. Dakle, pitajte, tražite pomoć.
5. Beba sisanjem naručuje mleko: nema lošeg mleka, samo je važno stimulisati proizvodnju.
6. Mamina smirenost i sigurnost su pola uspeha. Beba to oseća!
